Šta je SPF i zašto je bitan?

SPF (Sun Protection Factor) predstavlja faktor zaštite od sunca – numeričku oznaku koja ukazuje na nivo zaštite koju preparat pruža od UV zračenja, isključivo UVB zraka koji uzrokuju opekotine. Po definiciji, SPF broj govori koliko puta duže možete boraviti na suncu sa nanetom kremom nego bez ikakve zaštite pre nego što dođe do crvenila kože. Na primer, SPF 30 teoretski znači da bi koža trebalo da izdrži 30 puta duže izlaganje suncu bez crvenila nego što bi izdržala bez zaštite. Međutim, u praksi ovo može da zavara – intenzitet UV zračenja varira i ne treba se oslanjati isključivo na vreme. Viši SPF obezbeđuje jaču zaštitu, ali povećanje nije linearno: SPF 30 blokira oko 97% UVB zraka, dok SPF 50 blokira oko 98%. Iako razlika od par procenata deluje mala, taj dodatni procenat može biti značajan za vrlo osetljivu kožu ili pri dužem boravku na suncu. Važno je i naglasiti da SPF oznaka ne govori o UVA zaštiti – krema sa SPF-om štiti od UVB zraka (onih koji vas “peku”), dok za zaštitu od UVA zraka (onih koji “stare” kožu) morate odabrati proizvod sa oznakom UVA u krugu ili PA+ oznakom.

Ukratko, SPF je ključan jer smanjuje rizik od opekotina, oštećenja DNK u ćelijama kože i raka kože usled UVB zračenja. Redovna upotreba krema sa SPF-om pomaže da se izbegnu akutna oštećenja (crvenilo, opekotine), ali i hronična poput fotostarenja – prevremenih bora, fleka i gubitka elastičnosti kože usled sunca. Dermatolozi ističu da je zaštita od sunca možda i najvažniji korak u svakodnevnoj nezi kože (pored hidratacije), jer nijedan anti-age serum ili krema ne može poništiti štetu koju UV zraci vremenom naprave. SPF krema je vaša prva linija odbrane i protiv sunčevih opekotina i protiv preranog starenja kože.

UVA i UVB zraci – razlike i zajedničko dejstvo

Sunčevo UV zračenje čine uglavnom UVA i UVB zraci. Iako čine svega oko 5% sunčevog zračenja, UVA i UVB zraci imaju vrlo štetne efekte na kožu. UVA zraci (ultraljubičasti A) imaju dužu talasnu dužinu i čine čak 95% UV zračenja koje dopire do površine Zemlje. Oni su manjeg intenziteta pojedinačno, ali su stalno prisutni tokom dnevnog svetla tokom cele godine – njihov intenzitet je relativno ujednačen i u zimskom periodu. UVA zraci prodiru dublje u kožu (do dermisa) i glavni su krivci za fotostarenje: razaraju kolagen i elastin, uzrokuju pojavu bora i hiperpigmentacija. Takođe, UVA zraci prolaze kroz oblake i kroz staklo, što znači da dopiru do naše kože i kada je oblačno i kada smo pored prozora. Dugoročno izlaganje UVA zračenju ima kumulativni efekat – oštećenja se gomilaju “tiho” tokom godina. Iako ne izazivaju direktno opekotine, UVA zraci mogu dovesti do oštećenja DNK indirektno (kroz stvaranje slobodnih radikala) i time doprinose nastanku raka kože.

UVB zraci (ultraljubičasti B) čine preostalih ~5% UV svetlosti. Energičniji su i odgovorni su za opekotine od sunca – pogađaju površinski sloj kože (epidermis), izazivajući crvenilo, upalu i opekotine. Intenzitet UVB zračenja značajno varira u zavisnosti od doba dana, godišnjeg doba i geografske lokacije – najjače je u letnjim mesecima i tokom “solarnog podneva” (oko 10–16h) kada je sunce najviše na nebu. Za razliku od UVA, UVB zraci ne prolaze kroz staklo – zato možete sedeti pored prozora bez bojazni od opekotina, ali ne i bez rizika od UVA efekata. UVB zraci direktno oštećuju DNK u ćelijama kože što može dovesti do mutacija i razvoja raka kože. Takođe, oni stimulišu proizvodnju melanina (potamnjivanje kože) i neophodni su za sintezu vitamina D u koži, ali i u malim dozama mogu napraviti štetu. UVB zračenje je najjače leti, ali može oštetiti kožu i u drugim sezonama – npr. na planinama zimi (veća nadmorska visina) ili uz refleksiju od snega i leda. Uprkos manjoj prisutnosti, UVB ima ključnu ulogu u nastanku karcinoma kože i doprinosi starenju kože zajedno sa UVA.

Zajedno, UVA i UVB zraci deluju sinergijski – oba doprinose fotostarenju i povećavaju rizik od raka kože, samo na različite načine. Zato je važno koristiti kreme širokog spektra koje blokiraju i UVA i UVB. Na pakovanjima krema obratite pažnju na oznake: “UVA” u krugu, “broad spectrum” ili PA+++ (u azijskim formulacijama) što označava adekvatnu zaštitu i od UVA zraka.

Zašto je SPF neophodan tokom cele godine (čak i zimi i u zatvorenom)?

Mnogi SPF posmatraju kao letnju temu, međutim UV zračenje postoji cele godine – na oblačan dan može dopreti i do 80% UV zraka do površine zemlje. UVA zraci su prisutni svakog dana u godini, u svim sezonama, i kao što je napomenuto, mogu dopreti i kroz oblake i kroz prozorsko staklo. To znači da naša koža trpi UV zračenje čak i kada ne osećamo sunce direktno na sebi. Dugotalasni UVA, koji ne izazivaju trenutne opekotine, ne prave pauzu zimi – njihov intenzitet opada neznatno, ali i dalje mogu uzrokovati oštećenja kolagena i DNK tokom hladnih meseci. Zbog toga dermatolozi preporučuju svakodnevnu upotrebu SPF kreme kao dela rutine nege kože, 365 dana u godini.

Zimi je UV indeks niži nego leti, posebno za UVB zrake, ali zabluda je da zimi nema opasnosti. UVA zraci i dalje dopiru do nas, a tu je i faktor refleksije: sneg i led mogu reflektovati i do 80% UV zraka nazad na kožu. Zbog tog efekta, na planini ili na snegu zimi možete pretrpeti opekotine gotovo jednako lako kao na plaži leti. Sunce “udara” i odozgo i odozdo – direktno zračenje plus odsjaj od bele površine snega pojačava izlaganje. Poznato je da skijaši koji ne koriste zaštitu često izgore na licu iako je temperatura niska. Dakle, SPF je potreban i zimi, pogotovo u uslovima snežne površine ili na većim nadmorskim visinama gde je atmosfera tanja.

Takođe, u zatvorenom prostoru nismo u potpunosti zaštićeni: standardno staklo na prozorima filtrira UVB zrake (zato ne možemo izgoreti kroz prozor), ali UVA zraci prolaze. Ako provodite puno vremena pored prozora kod kuće ili na poslu, vaša koža i dalje prima dozu UVA zračenja koje vremenom doprinosi starenju kože. Mnogi ljudi primete više pega ili bora na strani lica koja je okrenuta ka prozoru u kancelariji ili vozeći auto – upravo zbog hronične izloženosti UVA zracima kroz staklo. Stoga, SPF je važan i u zatvorenom tokom dana, pogotovo za lice i ruke koje su najizloženije.

Kontinuirana, celogodišnja zaštita od UV zraka osigurava da koža manje propada vremenom. Sunce je, odmah posle genetike, najveći pojedinačni uzrok starenja kože – čak postoji i termin “fotostarenje” koji opisuje prevremeno starenje kože uzrokovano UV zračenjem. Svakodnevnom upotrebom kreme sa zaštitnim faktorom 50, čuvate kožu od tih kumulativnih oštećenja i održavate njen mladalačkiji izgled duže. Nemojte se oslanjati na to da “zimi sunce nije jako” – UV zračenje deluje tiho i kad ne prži. Navika nanošenja SPF-a svako jutro jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za dugoročnu lepotu i zdravlje svoje kože.

Kako pravilno koristiti SPF kremu?

Nanosite dovoljno SPF proizvoda

Jedna od najčešćih grešaka je nedovoljna količina kreme, što drastično umanjuje deklarisani nivo zaštite. Za učinkovitu zaštitu, odrasloj osobi je potrebno oko 2 mg kreme po cm² kože. U praksi, to znači da je za lice potrebno otprilike 1.25 ml kreme – što odgovara količini koja stane u dužinu dva prsta (kažiprst i srednji prst). Mnogi koriste premalo (par tačkica kreme razmazanih po licu), što može oboriti npr. SPF 30 na efektivni SPF 10 ili niže. Zato, nemojte štedeti kremu za sunce: nanesite izdašan, ujednačen sloj na celo lice. Ne zaboravite “zaboravljene” delove – uši, oko nosa, vrat, deo kože na razdeljku kose, kao i nadlanice. Za vrat i uši dodajte dodatnu količinu (još oko 1 ml). Za celo telo, okvirna preporuka je oko 30 ml kreme (zapremina jedne čašice za rakiju) po nanošenju, kako bi svi izloženi delovi dobili adekvatnu pokrivenost.

Pravilno nanošenje SPF-a i vreme primene

Kremu sa SPF-om nanesite 15-30 minuta pre izlaska na sunce. To daje proizvodu vreme da se upije u kožu ili formira zaštitni film (posebno kod mineralnih filtera) pre nego što UV ekspozicija počne. Nanesite kremu kao poslednji korak jutarnje nege, preko hidratantne kreme (osim ako vaša dnevna krema već sadrži SPF, ali pazite da li je zaštita dovoljna i širokog spektra). Ako šminkate lice, sačekajte par minuta da se SPF upije, pa nastavite sa šminkom. Moderni SPF proizvodi se prave tako da dobro sarađuju sa šminkom – mnogi imaju lagane, nemasne teksture koje služe i kao odlična podloga.

Obnavljajte zaštitu redovno

Jedno nanošenje ujutru nije dovoljno za ceo dan – zaštita postepeno slabi tokom izlaganja. Krema može degradirati pod UV zracima, znoj i sebum je mogu razložiti, a često i nesvesno dodirujemo lice, brišemo se ili skinemo deo kreme odećom. Standardna preporuka je ponovno nanošenje na svaka dva sata dok ste izloženi suncu. Ako ste na plaži, bazenu ili se znojite (sport, planinarenje), obnavljajte još češće – odmah nakon plivanja, brisanja peškirom ili obilnog znojenja. U urbanim uslovima, ako veći deo dana provodite u zatvorenom, možete naneti ponovo bar jednom u toku dana, recimo u pauzi za ručak, pogotovo ako sedite pored prozora. Time ćete održati zaštitu kontinuiranom. Za one koji nose šminku i pitaju se kako ponovo naneti SPF preko – postoje SPF sprejevi i puderi koji su osmišljeni za obnavljanje zaštite preko šminke. Međutim, imajte na umu da su oni često alkoholni (što može isušiti kožu) ili u prahu (što može smanjiti homogenu pokrivenost). Klasična krema ili fluid je i dalje najučinkovitiji način zaštite, pa kada možete, radije očistite lice i nanesite ponovo kremu, ili barem preko šminke utapkajte lagani SPF fluid čistim sunđerom.

Odabir odgovarajućeg SPF proizvoda

Da biste koristili SPF svaki dan, bitno je da pronađete formulaciju koja odgovara vašem tipu kože. SPF za masnu ili kombinovanu kožu – postoje lagani gelovi, fluide ili oil-free kreme koje ne ostavljaju sjaj niti zapušavaju pore. Potražite oznake “non-comedogenic” (nekomedogeno) i bez ulja – današnje kreme za lice često jasno naznačavaju da li su pogodne za masnu/aknoznu kožu. Nasuprot tome, ako vam je koža suva, prijajuće mogu biti i bogatije, kremaste formulacije koje dodatno hidriraju – mnoge hidratantne kreme sa SPF postoje upravo za suvu kožu. Bitno je da krema pruža širok spektar zaštite (da sadrži i UVA i UVB filtere).

Najčešće zablude o zaštiti od sunca

Uprkos edukaciji, i dalje su rasprostranjene brojne zablude i mitovi o SPF-u i sunčanju. Ove pogrešne predstave mogu dovesti do nepravilne upotrebe krema ili, još gore, potpunog izbegavanja zaštite. Hajde da razotkrijemo neke od najčešćih mitova:

1. “Ako je oblačno, SPF mi ne treba.” Velika zabluda. Čak i kada sunce ne vidimo, UV zračenje prolazi kroz oblake. Procene su da do 80% UV zraka dopire do kože i tokom oblačnih dana. Oblaci mogu da ublaže UV indeks, ali nikako ne blokiraju štetne zrake u potpunosti. Zato dermatolozi insistiraju: SPF koristite svakodnevno, bez obzira na vremenske uslove. I po oblačnom ili kišnom danu, nanesite kremu – vaša koža će vam biti zahvalna kasnije.
   
2. “Zimi (ili u zatvorenom) ne moram da koristim SPF.” UV zračenje je manje intenzivno zimi, ali nije nestalo. UVA zraci postoje tokom cele godine i, kao što smo rekli, prolaze kroz staklo. To znači da i u zatvorenom prostoru preko dana nešto UV zračenja stiže do vaše kože. Osobe svetle puti mogu dobiti nove pege ili fotooštećenja čak i od svakodnevnog sedenja kraj prozora. Takođe, sneg reflektuje sunčeve zrake – na planini zimi lako možete izgoreti ako ne stavite kremu. Mnogi potcenjuju zimsko sunce, ali ta greška se “naplati” u vidu bora i fleka kasnije. Dakle, SPF nije samo za plažu i leto – koristite ga i zimi i u zatvorenom, jer UV zračenje ne zna za kalendar niti za arhitekturu.
   
3. “Imam tamniju/otporniju kožu pa mi ne treba SPF.” Pogrešno. Istina je da osobe tamnije puti ili koje lako tamne imaju nešto veću prirodnu zaštitu (melanin apsorbuje deo UV zraka, procenjuje se da vrlo taman ten može odgovarati SPF 4 otprilike), ali to je daleko od dovoljnog. Tamna koža takođe stari od sunca i može dobiti bore i hiperpigmentacije. Štaviše, karcinomi kože se i kod tamnoputih javljaju – često kasnije bivaju otkriveni baš zbog mita da “njih sunce ne oštećuje”. Svaki fototip kože treba zaštitu. Melanin pruža delimičnu zaštitu od UVB (opekotina), ali UVA zraci prodiru i u tamnu kožu i prave kumulativna oštećenja. Bez obzira koliko lako tamnite ili retko izgorite, kremu sa SPF koristite svakodnevno.
   
4. “Ne sunčam se aktivno, samo sam u gradu, pa mi ne treba SPF.” I u urbanim uslovima izloženi smo UV zračenju čim izađemo napolje, čak i tokom kratke šetnje ili vožnje do posla. UV zraci deluju i kada niste na plaži – šetnja gradom, sedenje u kafiću napolju, pa i putovanje kolima (UV prolazi kroz prozore) doprinose dozi zračenja koju koža prima. Kumulativno, ti sitni izlazci dodaju se kroz godine. Sunčevo zračenje je svuda oko nas tokom dana, ne samo na plaži ili bazenu. Zato je svakodnevna nega kože sa SPF-om preporuka broj jedan za prevenciju fotostarenja i raka kože, bez obzira da li dan provodite na plaži ili trčkarate po gradu.
   
5. “Ako se ne crvenim na suncu, krema mi ne treba.” Neki ljudi retko izgore ili prvo potamne pa misle da to znači da im koža nije oštećena. Nažalost, crvenilo (opekotina) je samo jedan vidljivi znak oštećenja koji uglavnom uzrokuje UVB zračenje. UVA zraci nemaju takav neposredan efekat, ali tiho oštećuju kožu ispod površine – razgrađuju kolagen, ubrzavaju nastanak bora i fleka. Možete dakle ne izgoreti vidljivo, a da sunce ipak napravi štetu u dubljim slojevima kože. Osim toga, tamnjenje kože takođe je znak oštećenja – to je odbrambena reakcija kože na UV zračenje. Nema bezopasnog tamnjenja: svaka preplanulost je signal da je UV prodro i izazvao promene u koži. Zato se ne zavaravajte odsustvom opekotina – zaštita je potrebna da bi se sprečila nevidljiva, kumulativna šteta.
   
6. “Dovoljno je jednom da namažem kremu i miran sam ceo dan.” Ni blizu istine. Nijedan zaštitni faktor ne traje od jutra do mraka bez ponovnog mazanja. Znoj, voda, trenje odeće ili peškira, pa i samo vreme – sve to umanjuje efikasnost kreme. Zato je pravilo da se krema nanosi opet na svaka dva sata aktivnog izlaganja, a kod kupanja ili znojenja i češće. Mnogi misle da ako ujutru nanesu SPF 50, da su “završili posao” za taj dan – međutim, popodne ta zaštita može pasti na ekvivalent SPF 10 ili manje ako se ne obnovi. Ne rizikujte: ponesite kremu sa sobom i namažite se periodično kada ste napolju duže vreme.
   
7. “Sve SPF kreme štite od svih štetnih zraka.” Ova tvrdnja nije tačna, jer kao što smo objasnili, SPF broj se odnosi isključivo na UVB zaštitu (protiv opekotina). Postoje proizvodi koji nemaju adekvatnu UVA zaštitu uprkos visokom SPF-u. Zato uvek tražite oznaku širokog spektra. Npr. evropski proizvodi često imaju UVA znak (u krugu) koji garantuje propisani minimum UVA zaštite. U Americi oznaka “broad spectrum” znači da je prošao test i za UVA. Ne podrazumevajte da SPF 50 znači potpunu zaštitu – ako nije širokog spektra, možda ne blokira dovoljno UVA zrake. Uvek pročitajte deklaraciju: potražite i sastojke koji štite od UVA (npr. zinc oxide, avobenzone, Tinosorb, Mexoryl i sl.), ili jednostavno odaberite proverene brendove koji navode tu informaciju. Oba tipa zraka su štetna, stoga se uverite da ste pokriveni od glave do pete.
   
8. “Kreme sa SPF-om su teške, zapušavaju pore i izazivaju akne.” Nekada su kreme za sunčanje zaista bile guste i masne, ali današnja kozmetologija je daleko odmakla. Postoje SPF formule za svaki tip kože, uključujući vrlo lagane, nemasne losione za lice koji ne ostavljaju masni film. Mnoge su nekomedogene, što znači da ne sadrže sastojke koji bi zapušili pore – proizvođači to često naznače na ambalaži. Ako imate masnu ili aknama sklonu kožu, tražite gelove, fluide ili kreme sa matirajućim efektom, ako vam je koža suva, tu su SPF kreme bogate hidratantnim sastojcima. Bitno je pronaći ono što vam lično odgovara. Ako vas brine da vam krema sa SPF-om može zapušiti pore, ključno je da je uveče temeljno uklonite sa kože. Duplo čišćenje lica (tzv. double cleansing) preporučuje se upravo u tu svrhu: u prvom koraku koristi se uljani čistač koji “otapa” SPF kremu, šminku i višak sebuma, a u drugom koraku blagim gelom ili penom uklanjaju se preostali tragovi nečistoća. Tako se sprečava da ostaci SPF kreme ostanu u porama preko noći i potencijalno ih zapuše ili iziritiraju. Pravilno formulisano ulje za čišćenje lica (poput Key Molecule Oil Cleanser) rastvoriće i vodootpornu SPF kremu, a da pri tome ne isušuje kožu niti zapušava pore. Alergije ili iritacije na kreme sa SPF-om su veoma retke. Obično su uzrok takvih reakcija mirisi ili konzervansi u formulaciji, pa je rešenje da odaberete mineralne (fizičke) SPF kreme sa cink-oksidom ili titanijum-dioksidom, koje su inertne i pogodne i za najosetljiviju kožu. Ukratko, izgovor “ne stavljam kremu jer mi svi prave bubuljice” više ne pije vodu – probajte drugačiju formulaciju ili brend, jer sigurno postoji SPF koji vaša koža može odlično da podnese. Zaštita od sunca je suviše važna da biste je preskakali zbog lošeg iskustva sa jednom kremom.
   
9. “Visok SPF (50+) nije potreban – dovoljan je SPF 15 ili 30.” Preporuke minimalnog SPF-a variraju, ali dermatolozi uglavnom savetuju SPF 30 ili viši za svakodnevnu zaštitu. SPF 15 filtrira oko 93% UVB zraka, dok SPF 30 oko 97%. Ni jedan ne blokira 100% zračenja, ali više je bolje ako pravilno nanosite. Za veoma svetlu kožu sklonu opekotinama, ili recimo pri planinarenju na jakom suncu, SPF 50 pruža još malo dodatne zaštite (oko 98%). Bitnije od samog broja je pravilno nanošenje dovoljne količine i obnavljanje – SPF 50 namazan tanko može pružiti manju zaštitu od dobro nanetog SPF 30. Ali ako birate, za većinu ljudi SPF 30 je minimum, a SPF 50 daje mirniju savest za duži boravak napolju. I ne brinite, veći SPF vas neće sprečiti da dobijete vitamin D – dovoljno je nekoliko minuta sunca na manjoj površini kože ili suplementacija, a kožu ipak sačuvajte od fotooštećenja.
   

Za kraj, zapamtite da je zaštita od sunca investicija u budućnost vaše kože. Naviknite se da kremu sa SPF-om nanosite svako jutro kao deo rutine – poput pranja zuba ili hidratacije. Tako ćete sačuvati zdravlje kože, prevenirati prevremene bore i pigmentacije i smanjiti rizik od ozbiljnih oboljenja kože. SPF zaštita nije rezervisana samo za plažu ili letovanje. ona je sastavni deo svakodnevne nege kože modernog čoveka koji brine o svom zdravlju. Uz pravilnu upotrebu i razumevanje, krema sa zaštitnim faktorom postaće vam najbolji prijatelj za lepu i negovanu kožu tokom čitave godine. Negujte svoju kožu i čuvajte je od sunca.