Ekcem – Uzroci, simptomi i nega kože

Ekcem je jedno od najčešćih kožnih oboljenja današnjice, globalno pogađa do 15-30% dece i oko 2-10% odraslih. Karakteriše ga hronična upala kože praćena ekstremnom suvoćom, crvenilom i intenzivnim svrabom. Najčešće se javlja kod beba i male dece – preko 90% obolelih razvije simptome pre pete godine života. Ekcem može trajati i u odraslom dobu, sa naizmeničnim periodima smirivanja i pogoršanja. Iako ume biti uporan i neprijatan, važno je znati da ekcem nije zarazan. Međutim, upadljive promene na koži i konstantan svrab mogu značajno narušiti kvalitet života obolelih, utičući na samopouzdanje, san i svakodnevne aktivnosti.

Šta je ekcem i zašto nastaje, koje vrste ekcema postoje, kako prepoznati simptome i postaviti dijagnozu, kako se ekcem leči i najvažnije – kako pravilno negovati kožu sklonu ekcemu.

Šta je ekcem?

Ekcem (dermatitis) predstavlja zajednički naziv za grupu upalnih promena na koži. To je opšti pojam koji se odnosi na svaki osip ili zapaljenje kože koje nije uzrokovano infekcijom. Sve vrste ekcema dele slične kliničke karakteristike, pre svega suvoću kože, crvenilo, inflamaciju i svrab. Zbog upale, koža obolelog područja može biti topla na dodir, osetljiva ili ispucala, a kod težih oblika javljaju se sitni plikovi (vezikule) ispunjeni tečnošću koji mogu pucati i vlažiti se. Hronično zahvaćena koža postaje zadebljana, perutava i gruba (proces zvan lihenifikacija) usled stalnog češanja i iritacije.

Najčešći oblik ekcema je atopijski dermatitis (poznat i kao atopijski ekcem), koji čini većinu slučajeva ekcema. Atopijski dermatitis je hronično, nezarazno oboljenje kože imunološke prirode, često udruženo sa drugim atopijskim bolestima poput astme i alergijskog rinitisa. Pored atopijskog, postoje i druge vrste ekcema, poput kontaktnog dermatitisa, seboreičnog dermatitisa, dishidrotičnog i numularnog ekcema. Bez obzira na tip, suština je da je kod ekcema barijera kože narušena, zbog čega koža prekomerno gubi vlagu i lakše se nadražuje spoljašnjim faktorima. Upravo zato se ekcem često opisuje kao “suva koža koja svrbi”, ali je važno znati da to nije samo obična suvoća već upala koja zahteva odgovarajuću negu i tretman.

Uzroci i okidači ekcema

Tačan uzrok nastanka ekcema nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da nastaje usled složene interakcije genetskih faktora i spoljašnje sredine. Kod atopijskog dermatitisa, važnu ulogu ima nasledna sklonost ka preteranoj reakciji imunog sistema i mutacija gena za filagrin (protein bitan za kožnu barijeru), što dovodi do toga da koža slabo zadržava vlagu. U porodicama gde su prisutne atopijske bolesti (ekcem, astma, polenska kijavica) češće se javlja i ekcem kod dece.

Istovremeno, brojni spoljašnji okidači mogu izazvati ili pogoršati ekcem kod osoba sa predispozicijom. Tu spadaju razni alergeni i iritansi iz okruženja:

• Aeroalergeni i čestice iz okoline: polen, grinje iz kućne prašine, dlaka kućnih ljubimaca, buđ.
  
• Kontaktni alergeni: nikl i drugi metali (nakit, kopče), lateks, sastojci kozmetike i parfema, konzervansi, boje za kosu, određeni lekovi u kremama (npr. antibiotici ili anestetici).
  
• Hemijski iritansi: deterdženti i sredstva za čišćenje, sapuni sa sulfatima, alkohol i mirisi u kozmetici, agresivni proizvodi za higijenu.
  
• Klima i vremenski uslovi: hladan i suv vazduh zimi koji isušuje kožu, vetar, ali i vrućina i znojenje leti mogu biti okidači. Nagle promene temperature takođe stresiraju kožu.
  
• Odeća i materijali: grube tkanine poput vune ili sintetike mogu iritirati kožu. Bolje je nositi mekani pamuk direktno uz kožu sklonu ekcemu.
  
• Stres: Emocionalni stres ne uzrokuje direktno ekcem, ali može izazvati pogoršanje postojećeg stanja kod mnogih osoba (usled dejstva hormona stresa na imunitet kože).
  
• Ishrana: Određene namirnice mogu izazvati tzv. flare – rumenilo (naglo pogoršanje) kod atopičara koji imaju i alergije na hranu. Najčešće su to kravlje mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, soja, pšenica, morski plodovi i dr. Kod većine odraslih ekcem nije direktno prouzrokovan hranom, ali uravnotežena ishrana može pozitivno uticati na opšte stanje kože.
  

Važno je istaći da svaka osoba sa ekcemom može imati drugačije okidače. Ponekad ekcem izaziva kombinacija faktora, npr. genetska sklonost uz kontakt sa nekom iritativnom supstancom ili alergenom i istovremeno izloženost stresu. Zato je korisno voditi dnevnik kako biste pratili šta eventualno pogoršava vašu kožu (npr. određeni deterdžent, neka hrana, prašina u kući, vuna, stresne situacije i sl.). Eliminacija pokretača je ključni deo terapije, uklanjanje alergena ili iritansa često dovodi do postepenog smirivanja ekcematoznog osipa. Naravno, nije uvek moguće izbeći sve okidače, ali identifikovanje onih najvažnijih pomoći će u boljoj kontroli bolesti.

Vrste ekcema

Pojam ekcem obuhvata više različitih stanja. Najvažnije vrste ekcema uključuju:

Atopijski dermatitis (atopijski ekcem)

Najčešći oblik ekcema, javlja se najčešće kod beba i dece (može persisitirati i u odraslom dobu). U osnovi ima naslednu atopijsku sklonost. Promene su hronične ili se ponavljaju, sa vrlo suvom, grubom kožom koja intenzivno svrbi i sklona je upali. Često zahvata pregibe ruku i nogu (npr. unutrašnja strana laktova, iza kolena), lice i vrat, ali može biti prisutan bilo gde na telu.

Kontaktni dermatitis

Ekcem koji nastaje usled direktnog kontakta kože sa određenim alergenom ili iritantom. Deli se na alergijski kontaktni dermatitis (imunološka reakcija na alergen – npr. nikl, parfem, kozmetički sastojak) i iritativni kontaktni dermatitis (oštećenje kože agresivnim supstancama – npr. jaki deterdženti, hemikalije). Koža na mestu kontakta postaje crvena, otečena, sa osipom koji može peckati ili svrbeti. Primer je ekcem šaka kod osoba koje često rade sa sredstvima za čišćenje.

Seboreični dermatitis

Hronično oboljenje kože koje se manifestuje crvenilom i ljuštenjem, najčešće na delovima bogatim lojnim žlezdama – vlasište, lice (oko nosa i obrva), uši, grudni koš. Iako se klinički razlikuje od atopijskog ekcema, ubraja se u ekcematozna oboljenja.

Dishidrotični ekcem (dishidroza)

Ovaj tip ekcema karakterišu mali plikovi ispunjeni tečnošću na dlanovima, prstima i tabanima. Karakteriše ga jak svrab, a koža može biti crvena i perutava. Plikovi pucaju ostavljajući bolne ragade. Najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba, a pogoršava se na toploti i pod stresom.

Numularni (mikrobni) ekcem

Očituje se pojavom okruglih ili ovalnih ekcematoznih lezija veličine novčića (lat. nummus – novčić). Promene mogu biti suve (ljušte se) ili vlažne (sa krustama), često se javljaju na ekstremitetima. Često nastaje na mestu povrede, opekotine ili ujeda insekta, zbog čega se smatra da i sekundarne infekcije kože mogu pokrenuti ovu vrstu ekcema.

Pored nabrojanih, postoji još oblika (npr. stazni dermatitis kod osoba sa venskom insuficijencijom nogu, zatim neurodermatitis itd.), ali iznad navedeni su najčešći. Atopijski i kontaktni dermatitis čine najveći deo slučajeva ekcema. Razlikovanje tipa ekcema može biti zahtevno i uglavnom to čini dermatolog na osnovu pregleda i anamneze. Terapija se može razlikovati u zavisnosti od vrste, npr. kod kontaktnog dermatitisa ključno je izbegavanje uzročnog kontakta.

Simptomi ekcema

Kako prepoznati ekcem? Iako klinička slika može varirati, simptomi ekcema uobičajeno uključuju: ekstremnu suvoću kože, crvenilo, upalu, svrab, perutanje i sklonost pucanju kože. Suva koža je često prvi znak – gruba je na dodir, zategnuta i može imati vidljive ljuspice. Pojavljuju se crvene pege ili fleke različitih veličina koje svrbe, svrab može biti toliko intenzivan da osoba nekontrolisano češe kožu, što nažalost pogoršava upalu. Češanje oštećuje kožu i može dovesti do tačkastih ranica koje krvare, stvaranja krasti ili površinskih pukotina. Time se otvaraju vrata za infekciju – ekcematozna koža sklona je bakterijskim infekcijama (npr. Staphylococcus aureus) koje mogu dodatno zakomplikovati tok bolesti.

Simptomi mogu biti lokalizovani (npr. samo na rukama ili samo na pregibima) ili rasprostranjeni po telu, u zavisnosti od tipa i težine ekcema. Atopijski dermatitis kod beba često počinje na obrazima i trupu, dok se kod starije dece i odraslih češće viđa u pregibima laktova, iza kolena, na vratu i šakama. Kontaktni dermatitis pojaviće se tačno na mestu dodira sa štetnom supstancom (npr. osip ispod narukvice od nikla). Seboreični dermatitis – crvenilo i masne žute ljuspe na vlasištu, obrvama, iza ušiju.

Hronični ekcem dovodi do zadebljanja kože na mestima gde je upala dugo prisutna, kožni reljef postaje izražen (poput „lišaja“), a pigmentacija može postati tamnija na zahvaćenim zonama usled konstantne iritacije. Upravo zbog tih promena na koži i vidljivog osipa, osobe s ekcemom mogu imati psihološke posledice – stid, anksioznost u društvenim situacijama i sl. Svrab noću ometa san, što dalje utiče na raspoloženje i funkcionisanje tokom dana. 

Suva koža nije uvek ekcem, ali praktično svi atopijski ekcemi imaju suvu kožu kao simptom. Suva i osetljiva koža zahteva posebnu pažnju kako ne bi prerastala u ekcem ili druge dermatološke probleme.

Dijagnoza ekcema

Dijagnozu ekcema postavlja dermatolog na osnovu kliničkog pregleda i anamneze. Ne postoji jedan laboratorijski test koji „dokazuje“ ekcem – ključna je stručna procena iskusnog lekara. U razgovoru će vas pitati kada su se simptomi pojavili, da li ste primetili veze sa nekim okidačima, imate li porodničnu sklonost alergijama ili astmi, kako negujete kožu i slično. Sam pregled kože najčešće je dovoljan da se prepozna tipičan izgled ekcema.

U nekim slučajevima lekar može uraditi dodatne testove da razjasni uzrok ili isključi druge bolesti. To mogu biti:

• Testovi alergije (patch testovi), naročito kod sumnje na kontaktni dermatitis, zalepi se set uobičajenih alergena na leđa pacijenta i prati reakcija kože na svakom polju nakon 48-72h. Tako se otkrije da li ste alergični na npr. nikal, mirise, konzervanse i dr.
  
• Prick test ili RAST test iz krvi, kod atopijskog dermatitisa sa sumnjom na alergije na hranu ili inhalacione alergene, mogu se raditi ovi testovi da se potvrdi preosetljivost na određene supstance (npr. polen ambrozije, grinje, kikiriki). Pozitivan alergijski test ne znači nužno da ta alergija izaziva vaš ekcem, već daje smernice šta može doprineti pogoršanju.
  
• Biopsija kože, retko potrebna, ali ponekad se uzme mali uzorak kože (pod lokalnom anestezijom) za patohistološku analizu pod mikroskopom. To može pomoći da se isključe slična stanja (psorijaza, gljivične infekcije i sl.) ako slika nije jasna.
  

Dermatolog će takođe proceniti da li postoje znaci sekundarne infekcije (npr. žućkaste kruste mogu ukazivati na bakterijsku infekciju stafilokokom preko ekcema). Ako je prisutna infekcija, može uzeti bris kože za mikrobiološku analizu. Sve ove informacije pomoći će da se napravi optimalan plan lečenja prilagođen vama. Rana dijagnoza je važna, što pre počnete sa terapijom i merama nege, brže ćete staviti ekcem pod kontrolu i sprečiti da se razbukta.

Lečenje ekcema

Lečenje (terapija) ekcema ima dva glavna cilja: 1) smanjiti upalu i svrab tokom aktivnog ekcema (lečenje flare-a), i 2) održavati kožu u remisiji što duže (prevencija relapsa). Terapija zavisi od težine i vrste ekcema, ali uobičajeni medicinski tretmani uključuju:

• Topikalne kortikosteroide (kortikosteroidne kreme i masti): Oni su standardna prva linija lečenja zapaljenja kod umerenih do jakih ekcema. Nanose se direktno na promenjene oblasti u tankom sloju, obično jednom do dva puta dnevno, tokom ograničenog perioda (npr. 7-14 dana) prema uputu lekara. Brzo ublažavaju upalu, crvenilo i svrab. Važno: pridržavati se saveta lekara o trajanju primene – preduga upotreba jakih kortikosteroida može imati neželjena dejstva na koži.
  
• Topikalni imunomodulatori: Kreme ili masti poput takrolimusa i pimekrolimusa (inhibitori kalcineurina) koriste se kao steroid-sparajuća terapija, naročito za delikatna područja (lice, pregibi) ili dugoročno održavanje. Deluju protivupalno slično kao blagi steroidi, ali bez rizika od stanjivanja kože.
  
• Antihistaminici: Lekovi protiv alergije koji se piju (npr. loratadin, cetirizin) ili topikalno nanose. Oralni antihistaminici mogu pomoći da se ublaži svrab i oticanje kože, posebno noću radi boljeg spavanja. Često se koriste sedativni antihistaminici uveče (npr. difenhidramin) da umire svrab i uspavaju pacijenta. Važno je znati da antihistaminici neće zaustaviti samu upalu ekcema, ali olakšavaju subjektivne tegobe.
  
• Antibiotici: Ako je došlo do sekundarne bakterijske infekcije (impetiginizacija ekcema), lekar će prepisati odgovarajući antibiotik. Često je to lokalni antibiotik za manje infekcije, ili oralni antibiotik za rasprostranjenu infekciju uz povišenu temperaturu. Infekciju treba suzbiti jer dodatno rasplamsava ekcem.
  
• Antifungalna terapija: Kod seboreičnog dermatitisa ili ekcema sa dokazanim prisustvom gljivica, primenjuju se antimikotički preparati.
  
• Fototerapija: U težim, tvrdokornim slučajevima atopijskog dermatitisa kod odraslih, dermatolog može preporučiti lečenje posebnim UVB fototerapijskim lampama koje imaju imunomodulatorni efekat na kožu.

U najvećem broju blažih do umerenih slučajeva, ipak nije potrebna agresivna terapija. Ekcem se može držati pod kontrolom kućnom negom i povremenom primenom lekovitih krema po savetu lekara. Ključna komponenta terapije ekcema je pravilna nega kože. Odgovarajući neutralni preparat za negu kože je jednako bitan kao i lekovi u lečenju i prevenciji ekcema. Drugim rečima – kreme, masti i lekovi smiriće trenutnu upalu, ali ako se koža svakodnevno ne hidrira i ne čuva barijera, ekcem će se stalno vraćati. U narednom poglavlju posvećujemo pažnju upravo toj dugoročnoj nezi kože sklone ekcemu.

Nega osetljive kože i kože sklone ekcemu (prevencija i rutina nege)

Pravilna svakodnevna nega kože najvažniji je deo borbe protiv ekcema. Cilj nege je da koži vratimo vlagu i lipide, obnovimo oštećenu zaštitnu barijeru i umanjimo šanse za nove upale. Osnovni principi nege kože sklone ekcemu:

• Blago čišćenje kože: Izbegavajte jake sapune, sulfate i vruću vodu prilikom kupanja i umivanja. Visoke temperature i agresivni preparati uklanjaju prirodna ulja sa kože i dalje je isušuju. Umesto toga, koristite blage ili uljane čistače. Na primer, za lice se preporučuje nežni gel za umivanje poput Jelly Cleanser koji efikasno uklanja nečistoće a ne isušuje kožu i ne narušava hidrolipidni sloj. Ovaj blagi čistač ima pH ~5.5 i ne sadrži sulfate ni sapune, pa je pogodan i za veoma osetljivu kožu sklonu ekcemu, rozacei ili seboreičnom dermatitisu. Takođe, prilikom tuširanja ili kupanja tela birajte uljane kupke namenjene suvoj, atopičnoj koži. Ne trljajte grubo kožu peškirom, osušite je blagim tapkanjem kako biste izbegli dodatnu iritaciju.
  
• “Duplo čišćenje” uveče (po potrebi): Ako na kožu lica nanosite šminku ili vodootpornu SPF kremu, preporučuje se metoda duplog čišćenja za temeljno ali blago uklanjanje svih nečistoća. Prvi korak je uljani čistač – nanese se na suvu kožu i umasira, čime se “otope” šminka, krema i sebum. Zatim se emulguje vodom i ispere. Drugi korak je gel za umivanje (blagi penasti čistač) kojim uklanjamo ostatke ulja i preostale nečistoće. Ova metoda čisti dubinski, a da ne ošteti barijeru kože. Oil Cleanser (uljani čistač) je formulisán baš za ovakvu rutinu – efikasno rastvara šminku i prljavštinu bez isušivanja i iritacije kože, pa je bezbedan i za najosetljiviju kožu sklonu ekcemu. Nakon njega, Jelly Cleanser ili sličan blagi gel ukloniće sve preostalo. Duplo čišćenje radite samo uveče po potrebi, ujutru je dovoljno umivanje mlakom vodom ili vrlo blagim sredstvom.
  
• Intenzivna hidratacija: Hidratacija je alfa i omega nege ekcematične kože. Odmah nakon kupanja ili umivanja, dok je koža još uvek vlažna, nanesite hidratantni proizvod koji će “zaključati” vlagu u koži. Preporuka je tzv. “slan layering” rutina: prvo humektantski serum, zatim emolijentna krema. Na primer, posle čišćenja lica nanesite nekoliko kapi Dew Drop seruma – ovaj lagani hidratantni serum sadrži nisko-molekularnu hijaluronsku kiselinu i ektoin, koji vežu vodu za kožu i pružaju dubinsku i dugotrajnu hidrataciju. Ektoin pritom deluje i umirujuće na upalu, a serum je formulisan bez iritansa, tako da je pogodan i za veoma osetljivu kožu sklonu crvenilu i ekcemu. Dok se serum još nije potpuno upio, nanesite bogatiju kremu koja će obezbediti lipide i okluziju. Idealna krema za ekcem treba da ima i humektanse (za vlagu) i emolijense (za podmazivanje i obnovu barijere). Smooth Bounce krema je dobar je primer – bogata je sastojcima poput pantenola, skvalana, vitamina B kompleksa i Centella asiatica ekstrakta, koji zajedno obnavljaju narušenu barijeru kože i smanjuju transepidermalni gubitak vode. Krema je dovoljno hranljiva za suvu, ispucalu kožu, a opet se brzo upija i ne ostavlja mastan trag. Skvalan u njoj je poseban emolijens koji nadoknađuje prirodne lipide kože, on je izuzetno značajan za negu kože sa oslabljenim hidrolipidnim slojem (što je slučaj kod ekcema, seboreičnog dermatitisa, rozacee) i potpuno je kompatibilan i sa najosetljivijom kožom. Redovnim korišćenjem ovakvog hidrativnog seruma + krema, koža postaje mekša, elastičnija i otpornija. Smanjuje se perutanje i osećaj zategnutosti, a samim tim i potreba za češanjem.
  
• Zaštita od spoljnih uticaja: Ekcematična koža ima oslabljen zaštitni mehanizam, pa je bitno štititi je od svega što je može iritirati. Tokom zime, obavezno nanesite zaštitnu kremu pre izlaska na hladnoću i vetar. Leti, koristite fotoprotekciju. Sunčevo UV zračenje može pogoršati neke ekceme (dok seboreični dermatitis često poboljša na suncu – pratite kako vaša koža reaguje). U svakom slučaju, umereno izlaganje suncu uz adekvatan SPF je preporučljivo. Takođe, kupanje u bazenima (hlorisana voda) može isušiti i nadražiti kožu – nakon bazena se odmah istuširajte čistom vodom i nanesite hidratantnu kremu.
  
• Odeća i materijali: Birajte garderobu od mekanih, prirodnih materijala (pamuk, svila). Vuna, iako prirodna, može biti gruba. Ako je nosite, obucite pamučnu potkošulju ispod da ne dodiruje direktno kožu. Izbegavajte usku sintetiku koja ne diše i pojačava znojenje (znoj može peći oštećenu kožu). Novi veš i odeću uvek operite pre nošenja (da se uklone fabričke hemikalije) blagim deterdžentom bez mirisa. 
• Kontrola svraba – nemojte se češati! Znamo da je lakše reći nego učiniti, ali trudite se da ne češete ekcem. Češanje pruža trenutni kratki užitak, ali zatim svrab postaje još jači – to je začarani krug. Uz to, noktima dalje povređujete kožu i rizikujete infekciju. Kod jačeg svraba, pokušajte tehniku “pritiskanja”, umesto grebanja, blago pritisnite ili lupkajte prstima po tom mestu nekoliko sekundi, ili hladite kožu hladnim oblogom (čist peškir nakvašen hladnom vodom) – hladnoća umanjuje oset svraba.
  
• Životne navike i dodatni saveti: Sve što prija opštem zdravlju kože – prijaće i ekcemu. Održavajte umerenu temperaturu i vlažnost vazduha u stanu. Suv vazduh iz grejanja tokom zime dodatno isušuje kožu pa razmislite o ovlaživaču. Redovno provetravajte. Hidratacija organizma je važna – pijte dovoljno vode tokom dana (oko 2L) jer i blag dehidrat može pojačati suvoću kože. U ishranu ubacite namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama (maslinovo ulje, lan, riba, orasi) koje pomažu protivupalno i mogu poboljšati suvoću kože iznutra. Ograničite alkohol i ljutu hranu ako primetite da vas “ispune” ili izazivaju crvenilo. Takođe, tuširajte se i umivate mlakom vodom, poželjno je izbegavanje vrele/vruće vode. Naučite tehnike opuštanja (npr. duboko disanje, meditacija, joga) – smanjenje stresa može smanjiti i učestalost ekcem flare-ova kod nekih osoba. I najvažnije, budite strpljivi i dosledni u nezi. Ekcem se ne može izlečiti preko noći, ali uz pravilnu negu i adekvatnu terapiju može se držati pod kontrolom.
  

Napomena: Uvek se konsultujte sa dermatologom pre uvođenja novih preparata ili terapija u svoju rutinu. Kod težih oblika ekcema, lekar će osmisliti individualizovani plan nege i lečenja.

Najčešća pitanja o ekcemu

Ekcem je hronično, ali upravljivo stanje kože. Uz razumevanje uzroka i okidača, adekvatnu medicinsku terapiju po potrebi i svakodnevnu posvećenost nezi, osobe sa ekcemom mogu imati duga razdoblja zdrave kože. Ključ je u održavanju kožne barijere jakom i hidratacijom – time ćete sprečiti prodor iritanasa i alergenata koji pokreću upalu.