Piling ili eksfolijacija je uklanjanje mrtvih ćelija sa površine kože. Proces deskvamacije je fiziološki proces koji se odvija na površini stratum corneuma i predstavlja zamenu odumrlih ćelija, ćelijama iz dubljih slojeva.

Ovaj prirodan proces se odvija na 13-14 dana, ali usled različitih faktora (hormonskih promena, promenama u načinu ishrane, starenjem) može se usporiti i dovesti do začepljenih pora, akni, promena u teksturi kože, stvaranja izgleda umorne kože. Da bi se sprečile posledice usporene deskvamacije, potrebna je pomoć prijatelja- pilinga.

Postoje dve vrste pilinga: fizički i hemijski.

Koja je razlika?

Fizički piling predstavlja uklanjanje mrtvih ćelija mehanički, upotrebom četki, peškira za piling ili sredstvom za piling, kao što su gelovi sa mlevenim košticama breskve ili masline.

Prednosti ovakvog tipa pilinga su ti što se rezultati vide odmah, mehaničkim masiranjem se podstiče cirkulacija, a loša strana je što mnogo lakše koža može da se ošteti i da se lakše pređe granica dovoljne eksfolijacije. Takođe, fizičkim pilingom se deluje isključivo na najpovršnije slojeve stratum corneuma.
Hemijski piling je suptilniji vid pilinga u kom se primenom odgovarajućeg proizvoda raskidaju veze između slojeva mrtvih ćelija, čime se omogućava njihovo lakše uklanjanje.

Za hemijski piling se koriste hidroksilne kiseline (alfa, beta i poli), enzimi i retinoidi.

U ovom postu su tema hidroksilne kiseline (voćne kiseline). Pored toga što omogućavaju lakše uklanjanje mrtvih ćelija, one ubrzavaju obnovu ćelija, pokazuju efekte hidaratacije kože povećavajući kapacitete kože da vezuju vodu, poboljšavaju teksturu kože, koriste se u tretmanu hiperpigmentacije i stimulišu sintezu kolagena. Upotrebljavaju se u koncetracijama od 2% do 70% (visoke koncetracije kiselina se primenjuju isključivo u ordinacijama od strane lekara).

Neke od najpoznatijih AHA (alfa-hidroksilne kiseline) su glikolna, mlečna, limunska, vinska i mandelična kiselina. Da bi preparat sa navedenim kiselinima bio efikasan veoma je važna njihova koncentracija u preparatu i pH vrednost preparata. Za samostalnu upotrebu alfa hidroksilnih kiselina preporučuje se da njihova koncetracija ne prelazi 15% i da pH vrednost preparat bude u opsegu od 3 do 4.

Salicilna kiselina pripada beta hidroksilnim kiselinama (BHA) i ima drugačije svojstva od AHA. To je lipofilna kiselina, koja se rastvara u uljima, što dovodi do toga da dublje prodire u pore, nakupljene sebumom i dovodi do njihovog čišćenja. Zbog takvih osobina, značajna je u nezi mešovite i masne kože i kože sklone aknama. U kozmetičkim preparatima koncetracija salicilne kiseline ne sme da prelazi 2%.

Glukonolakton je polihidroksilna kiselina (PHA) koja zbog veličine molekula (veći molekul od gorenavedenih AHA) je pogodniji za osetljivu kožu, jer ima manju moć penetracije u kožu i samim tim moguće iritacije.
Preparati u kojima koncentracije AHA ne prelaze 10% mogu se koristiti jednom do dva puta dnevno (u svojoj jutarnjoj i večernjoj rutini). Ukoliko je losion sa AHA deo jutarnje rutine, obavezno je nanošenje SPF-a.